Zakon o upravljanju otpadom: šansa da više otpada usmerimo na ekološki efikasniji tretman

Autoservisi, otpadna motorna ulja i potreba za efikasnijim i dostupnijim sistemom upravljanja

Iskustvo autoservisa pokazuje da postoje brojni sistemski nedostaci, naročito kada je reč o upravljanju opasnim otpadom – najosetljivijoj i ekološki najrizičnijoj kategoriji otpada. U svom redovnom radu oni generišu značajne količine opasnog otpada: otpadna motorna ulja, antifriz, zauljene filtere i ambalažu, baterije i akumulatore, a takođe i određene neopasne otpade poput otpadnog metala u vidu korištenih autodelova.

Slabo razvijen sistem za upravljanje otpadom iz autoservisa i autoprevoznika

Jedan od ključnih problema jeste nerazumevanje koliko je važno da se jedan ključni tok otpada iz autoservisa zbrine na ekološki propisan način, taj ključni tok otpada jeste otpadno motorno ulje. Jedan od najvećih zagađivača životne sredine u Republici Srbiji jeste korišćenje otpadnog motornog ulja u individualnim ložištima radi grejanja, takvo sagorevanje otpadnog motornog ulja emituje u vazduh veoma opasno zagađenje koje uz sva ostala loženja ekološki neopodbnih goriva svrstava našu zemlju među države sa najvećim zagađenjem vazduha u Evropi. Nakon razumevanja koje možemo postići edukacijom, dolazimo do problema dostupnosti adekavtnih rešenja za upravljanje ovim tokom otpada. Trenutno dostupna rešenja jesu prilično ekonomski teška za autoservise iz razloga što ovlašćeni sakupljači otpadnih motornih ulja nemaju dovoljno razvijenu logističku mrežu pa je samim tim njihova usluga skupa, jer potrebno je obići radi preuzimanja otpada jedan mali servis sa malom količinom u nekom malom mestu, to može biti transportni izazov u vidu troškova ali je svaki kilogram ovog otpada jednako važno sakupiti i ukloniti iz životne sredine.

Podatak da se od oko 40.000 tona motornog ulja koje se godišnje stavi na tržište Srbije, čak 38.000 tona nalazi van legalnih tokova upravljanja, najbolje govori o neefikasnosti postojećeg sistema.

Postoje dva pravca za zbrinjavanje otpadnih motornih ulja, kontrolisano spaljivanje u cementarama ili spalionici otpada, ili izvoz u rafinerije koje poseduju proces rerafinacije motornih ulja što je i ekološki najbolje rešenje.

Plan za razvoj održivog rešenja

Uspostavljena je infrastruktura za razvoj namenskog operatera koji će na teritoriji Republike Srbije obezbediti efikasno logističko rešenje u sklopu kojeg će biti omogućeno da svaki autoservis ili transportno preduzeće bude redovno posećeno sa namenskim vozilom koje će preuzeti od njega otpadno motorno ulje, otpadni metal (delovi), filtere, zauljene krpe i sve ostale vrste otpada. Uzimajući u obzir da će jedinstveni operater u sopstvenom postrojenju izvršiti tretman i otpadnog motornog ulja a i otpadnog metala odnosno auto delova, ekonomski će se postići značajno efikasnija cena za upravljanje ovim tokovima otpada koju snose generatori tačnije autoservisi. Očekivanja su da će ovakva usluga biti dostupna do kraja 2026. godine kada je i plan da flota vozila ovog operatera pokrije celokupnu teritoriju.

Nekontrolisana prodaja – koren problema

Poseban izazov predstavlja prodaja proizvoda koji posle upotrebe postaju opasan otpad, pre svega motornih ulja. Danas ih svako fizičko lice može kupiti bez ikakvog ograničenja ili obaveze da otpad nakon upotrebe pravilno odloži, a takvo postupanje može otežati razvoj sakuljačke mreže koja bi pružila orživo ekološko rešenje.

Rezultat je poražavajući: u Republici Srbiji se pod kontrolom prikupi svega oko 5% otpadnog ulja, dok u uređenim sistemima taj procenat iznosi i do 60%. Zato je neophodno uvesti veću odgovornost trgovaca, ograničiti prodaju „na malo“ i uspostaviti elektronsku evidenciju prometa ovih proizvoda. Svakako nam sledi napredak jer nemamo više vremena za odlaganjem, izazove moramo prevazići kako bi smo svake godine imali sve veći postotak kontrolisano prikupljenog otpadnog ulja, u planu su značajni projekti za razvoj i unapređe celokupnog sistema koji će se implementirati u skladu sa razvojem operatera koji će servisirati mrežu autoservisera Republike Srbije.

Otpadna vozila i siva zona

Problem otpadnih vozila dodatno opterećuje sistem. Fizička lica, kao najčešći vlasnici starih vozila, suočavaju se sa komplikovanom i skupom procedurom njihove predaje ovlašćenim operaterima. Posledica su napuštena vozila u prirodi. Jednostavniji postupak predaje bez složene dokumentacije bio bi značajan korak napred. Sva otpadna vozila predstavljaju količinu otadnog metala koju operater može preuzeti u istom ugovornom aranžmanu sa otpadnim motornim uljima i tako da obezbedi generatoru celokupno rešenje, ekonomski prihvatljivije nego da generator otpada rešava oba toka otpada posebno kako bi ispunio zakonsku obavezu.

Na kraju, ne možemo zaobići ni pitanje neregistrovanih delatnosti. Nelegalni autoservisi i pojedinci koji upravljaju opasnim otpadom bez ikakve kontrole predstavljaju jedan od najvećih izvora zagađenja. Kaznena politika prema fizičkim licima trenutno je previše blaga i ne deluje preventivno.

Umesto zaključka

Dalji razvoj Zakona o upravljanju otpadom mora biti usmeren ka jasnoj raspodeli odgovornosti, smanjenju administrativnog i finansijskog opterećenja za legalne privrednike i efikasnijoj kontroli opasnog otpada. Samo tako možemo istovremeno zaštititi životnu sredinu, suzbiti sivu ekonomiju i stvoriti pravedniji i održiviji sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji. Do tada, nadamo se da ćemo kroz projekat „Unapređenje upravljanja otpadnim motornim vozilima u Srbiji“ koji zajednički finansijski podržavaju nemačka razvojna saradnja i privatni partner "Steel Impex", a sprovodi se uz podršku NALED-a, uspeti da doprinesemo da neke gore pomenutih izazova prevaziđemo na korist svih nas koji ovde živimo i konzumiramo životnu sredinu iz koje moramo i hoćemo smanjiti količine otpada koje u njoj završe.