Održivost je uslov konkurentnosti privrede na evropskom tržištu

Evropska agenda održivosti sve snažnije oblikuje uslove poslovanja, lance snabdevanja i pristup tržištima, zbog čega ESG standardi više nisu sporedna tema, već jedan od ključnih faktora konkurentnosti. To je poručeno na trećem ESG panelu, organizovanom u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za veću konkurentnost“, koji sprovodi NALED, uz podršku Vlade Švedske.

Direktorka za dobru upravu i projekte u NALED-u Ana Ilić istakla je da je cilj ovog godišnjeg okupljanja da se rasvetli šta evropske politike donose, kao i šta ti zahtevi znače u domaćem kontekstu.

- Želimo da sagledamo šta za privredu predstavlja izazov, a šta šansu i priliku, kao i da čujemo različite perspektive. Važno je da razumemo prioritete, pronađemo sinergije i vidimo kako možemo da pomognemo da se oni adresiraju -  rekla je Ilić.

Ona je podsetila da je kroz projekat već pokrenut niz korisnih inicijativa, uključujući dijalog o dekarbonizaciji, pristupu privrede zelenoj energiji, izazovima u poljoprivredi i zagađenju koje dolazi sa farmi. Kao neke od aktivnosti na kojima će se dalje raditi izdvojeni su PPA ugovori, bolja primena pravila o državnoj pomoći i uspostavljanje regenerativnog distrikta koji bi omogućio konkretniju saradnju na terenu.

Šefica razvojne saradnje Ambasade Kraljevine Švedske u Srbiji An Šarlot Malm ocenila je da je projekat do sada dao veoma dobre rezultate i naglasila da održivost direktno utiče na konkurentnost domaće privrede.

- Kada kompanije integrišu ESG prakse u svoje poslovanje, one grade dugoročnu vrednost, postaju konkurentnije i privlačnije investitorima. Istovremeno doprinose svetu koji je bolji za sve, posebno za one najranjivije, kroz čistije vode, pravednije lance snabdevanja i odgovorniju upotrebu resursa - poručila je Malm.

U daljem toku panela istaknuto da je izvoz Srbije u EU poslednjih deset godina povećan tri puta, što pokazuje koliko je ovo tržište značajno za domaću privredu. Kada se uz EU uključe i CEFTA tržišta, odnosno zemlje koje pretenduju na članstvo u EU, oko 80% izvoza Srbije usmereno je ka EU tržištu i zemljama koje pretenduju da postanu njegov deo.

Ipak, učesnici su upozorili da domaće kompanije i dalje opterećuju brojni izazovi, poput čekanja kamiona na granicama, spoljnotrgovinskih procedura i novih pravila koja utiču na vozače u međunarodnom transportu. Podsetili su da je NALED u 18. izdanju Sive knjige kao jednu od 10 prioritetnih preporuka izdvojio upravo olakšanje spoljnotrgovinskih procedura.

Kroz komponentu održive trgovine, NALED se aktivno bavi problemima u lancima snabdevanja, a u pripremi je i analiza globalnih kretanja sa preporukama za unapređenje položaja domaće privrede. Poseban akcenat stavljen je na ulogu dobavljača u ispunjavanju ESG ciljeva velikih kompanija.

Kako je istakla Tisa Čaušević, direktorka za koroporativne poslove i održivost u kompaniji Coca Cola HBC, za njih cilj „net zero by 2040“ podrazumeva vrlo konkretne aktivnosti, ali i da čak 90% emisija dolazi iz opsega 3, na koji kompanije nemaju direktan uticaj. Upravo zato će sposobnost dobavljača da ispune kriterijume održivosti biti sve važnija.

Zoran Daljević, direktor predstavništva Atlantic grupe za Srbiju, dodao je da se sa dobavljačima potpisuje kodeks ponašanja koji uključuje elemente ESG-a, naročito u oblasti radnih prava, ravnopravnosti polova, zabrane dečijeg rada i obezbeđivanja adekvatnih uslova rada. Kompanije postepeno uvode i kriterijume koji se odnose na potrošnju vode i emisije gasova, dok se kroz digitalne alate prati i ocenjuje posvećenost dobavljača ESG principima.

Bojana Perić, direktorka Ekostar paka ukazala je da kompanijama i dalje nedostaje znanje o tome kako da se prilagode složenim zahtevima EU.

- Nije dovoljno samo prepisati evropska pravila i rokove. Potrebni su dijalog, dobar plan prilagođavanja i jasne smernice kako kompanije mogu da dostignu tražene standarde - istakla je Perić.

Ona je posebno ukazala na potrebu unapređenja zakonodavnog okvira, navodeći da se Zakon o ambalaži nije značajno menjao od 2010. godine, dok se obaveze u ovoj oblasti ubrzano razvijaju. Kako je objasnila, potrebno je povezati ceo proces – od nabavke sirovina i dokazivanja njihovog porekla, preko pakovanja, do informisanja potrošača o sortiranju otpada.

Profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić istakao je da privreda često evropske propise doživljava kao barijere za poslovanje, pre svega zbog nedostatka znanja.

- Potrebno je pronaći način da se kompanijama objasni zašto su ovi propisi važni i kako implementacija održivih praksi može da im pomogne da poboljšaju položaj na tržištu - zaključio je Bjelić.