GROWTH4BLUE: Plava ekonomija nije samo more, ona je svuda oko nas
Na panelu posvećenom regionalnom projektu GROWTH4BLUE, predstavnici privrednih komora i institucija iz Slovenije, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije istakli su značaj razvoja plave ekonomije zasnovane na inovacijama, kao i potrebu da se obrazovni sistemi, tržište rada i industrija usklade kako bi region iskoristio svoj puni potencijal.
Projekat je finansiran od strane Evropske unije kroz Interreg IPA Adrion Program, a okuplja partnere iz Grčke, Italije, Slovenije, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.
Cilj GROWTH4BLUE je premostiti jaz između potreba tržišta i dostupnih kadrova u sektorima kao što su ribarstvo i akvakultura, brodogradnja, lučka privreda, rečni i jezerski turizam, te obnovljivi izvori energije, uz podsticanje tehnološke izvrsnosti i zelenih inovacija.
Direktor Privredne komore Primorske Robert Rakar naglasio je da zemlje sa ogromnim slivovima i rekama, poput Srbije, takođe, imaju razvijen potencijal plave ekonomije.
„Vaša jezera - Dunav, Tisa, Sava, to su kilometri obale. Plavi sektor je interdisciplinaran, ne čine ga samo ribari i brodograditelji, već i poljoprivrednici koji opskrbljuju turizam, dobavljači staklene industrije i mnogi drugi. Mnoge firme uopšte nisu na moru, a ipak su deo plave ekonomije“, rekao je Rakar.
Ukazao je i na izazov nepostojanja jasne metodologije za merenje doprinosa plave ekonomije BDP-u, jer još ne postoji jedinstvena definicija šta sve u ovaj sektor ulazi.
Slovenija ima samo 34 profesionalna ribara, a nekada snažna industrija prerade ribe gotovo je nestala. „Školski sistem mora da nauči mlade da more nije samo za plivanje. U plavoj ekonomiji radi se 365 dana godišnje, fizički, sa ljudima i to je zanat koji treba negovati“, dodao je Rakar.
Predstavnica Privredne komore Crne Gore Tanja Radusinović istakla je da su luka i transportna infrastruktura dobro razvijene, ali da se plava ekonomija u Crnoj Gori i dalje dominantno vezuje za turizam.
„Radimo sa ribarima kroz niz EU projekata i pokušavamo da smanjimo jaz između uvoza i izvoza. One koji drže školjke učimo da prave suvenire, uvodimo cirkularnost u ribarstvo“, navela je Radusinović.
Kao veliki problem navela je nedostatak kvalifikovane radne snage, zbog zavisnosti od radnika iz uvoza u turizmu i građevinarstvu. Institut za biologiju mora i Fakultet za pomorstvo rade uvode posebne programe kako bi ove oblasti približili mladima.
Dragan Pehčevski iz Unije privrednih komora Severne Makedonije dodao je da definicija plave ekonomije još uvek nije do kraja formirana, ali je pojasnio da je njihov pristup zasnovan na četiri stuba: državi, privatnom sektoru, civilnom društvu i akademiji.
Makedonska plava ekonomija obuhvata jezerski turizam, hidroenergiju, ribarstvo, agro sektor, posebno zbog uticaja na rečne ekosisteme, usluge i nabavke povezane sa turizmom.
„Agro sektor je najveći zagađivač rečnih voda i na to se moramo fokusirati. Turizam mora biti ekološki. Takođe, digitalizacija može pomoći radnoj snazi – recepcionar i konobar su standardna zanimanja, ali kako da ih učinimo ‘plavijim’?“, zapitao je Pehčevski.
Dodao je da se zemlja suočava sa velikim migracijama: „Iz Makedonije se iselilo 600.000 ljudi. Ogroman izazov je neusklađenost obrazovnih programa i potreba tržišta.“
Ko-osnivač Health Tech Laba Ivana Kostić naglasila je da „svi imaju izlaz na more, jer putem reka svi stižu do njega“, ali je posebnu pažnju posvetila inovacijama, jer se GROWTH4BLUE bavi upravo razvojem eksperimentalnih inovacionih okruženja, tzv. living labova.
„U Srbiji projekat vodi Inovacioni centar Mašinskog fakulteta. Imamo veliki broj startapa, kompanija i istraživačkih instituta koji rade u oblastima relevantnim za plavu ekonomiju. Sva ta ekspertiza biće korišćena za formiranje living-laba u okviru GROWTH4BLUE, gde ćemo testirati inovacije u realnim uslovima“, zaključila je.
